|
Četvrti čas veronauke
O postu
Hrišćanski post vodi poreklo od Isusa
Hrista. On je sam postio, govorio o postu i rekao da će Njegovi
učenici postiti. Sveto pismo svedoči da su apostoli i prvi hrišćani
postili, a tako je bilo kroz svu istoriju Crkve do danas. "Post
je sve svete rukovodio u životu po Bogu" (sv. Vasilije Veliki).
Cilj posta je očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iynad
tela, a više od svega, proslavljanje Boga i poštovanje Njegovih
svetih. Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu, a sastoji
se kako u uzdržavanju od mrsne hrane, tako i u uzdržavanju od rđavih
misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstva i vršenju
sviju evanđelskih vrlina. Stoga, sveti Vasilije Veliki opominje:
"Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato
što je istinski post udaljavanje od zlih dela".
Višednevni postovi:
- Časni post i Strasna sedmica,
od 26. februara do 15. aprila
- Petrovski post, od 11. juna
do 12. jula
- Velikogospojinski post, od
14. do 28. avgusta
- Božićni post, od 28. novembra do 07. januara
Jednodnevni postovi:
- Svake srede i petka, osim trapavih sedmica
- Krstovdan uoči Bogojavljenja, 18. januara
- Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja, 11. septembra
- Vozdviženje Časnog Krsta - Krstovdan, 27. septembra
Trapave sedmice (razrešen post u sredu
i petak):
- Iza nedelje o Mitru i Fariseju, od 04. do 11. februara
- Siropusne sedmice, od 18. do 25. februara
- Svetle sedmice, od 15. do 22. aprila
- Duhovske sedmice, od 03. do
10. juna
- Od Božića (07. januara) do Krstovdana (18. januara)
Ep. Nikolaj
Srce uz Časni post
Prva nedelja
Sine moj, daj mi srce
svoje! govori Gospod
(Priče 23,26)
1. O Bogu misli pre svega, jer i Bog
misli o tebi pre svega. Kao što čobanin misli o jednoj izgubljenoj
ovci više nego o celom stadu, tako i Bog tvoj misli o tebi, koji
se gubiš u grehu, nego o svima anđelima na nebu.
2. Misliti o Bogu ne znači ispitivati
biće Božje, nego ispitivati i doznavati šta Bog traži od čoveka.
3. Ko kupuje orahe, ne ceni po ljusci
nego po jezgru. Tako isto i onaj ko kupuje jaja. I bezbroj drugih
stvari u svetu ljudi cene po nevidljivom, a ne po vidljivom. I Bog
tvoj ceni tebe po srcu. Kroz telesnu ljusku on gleda u tvoju srž,
u srce tvoje, i traži ti srce. Sine moj, daj mi srce svoje!
4. U srce je Tvorac položio osnov života.
U srcu se život zameće, počinje, razrasta, i nosi do groba i preko
groba. Šta vredi čoveku za koga svi kažu: pametan je ali bez srca!
Bog neće od njega tražiti pamet nego srce. Jer je rečeno: i ludost
Božja mudrija je od ljudi (I kor. 1,25).
5. Ili šta koristi čoveku za koga kažu:
bogat je ali bez srca! Hoće li poneti svoje bogastvo u onaj svet
na dar Onome čija su bogastva sve nebo i zemlja, i sunce i zvezde
i sva carstva znana i neznana!
6. Ili šta pomaže čoveku telesna snaga
i lepota? Ne susrećemo li mi svaki dan one koji su u mladosti bili
snažni i lepi kako se sad pogureni i sasušeni poštapaju ili drže
za ruku vođe? Telesna snaga i lepota mnogima je kobno poslužila
trulenju srca pre trulenja kože i kostiju.
7. Blago onima koji se od mladosti
ne zaljubiše ni u kakvu smrtnu i prolaznu lepotu nego u Tvorca svoga,
čija snaga ne malaksava i čija se lepota ne menja! Na njihovu ljubav
odgovoriće Bog ljubavlju stostrukom, i srce njihovo priljubiće On
k srcu Svome.
8.Post znači slabljenje veze srca sa
svetom i jačanje veze srca s Bogom. Zapamti to, i misli o tome u
prvoj nedelji Časnog posta.
9. Jačanje veze s Bogom stvara veselje
u srcu. Zato se u crkvenim knjigama čita na početku posta: "Evo
nasta veselo vreme posta!"
10. Seti se imena onih duhovnih velikana
koji su postom oslabili svoje veze sa svetom, a ojačali svoje veze
sa živim Bogom, kao što su: sv. Antonije, Pavle, Jeftimije, Aksentije,
Avramije, Visarion, Vitalije, Gerasim, Kiriak, Zosim, Hariton, Jefrem,
Arsenije, Karion, Zaharije, Sava Osvećeni, Simeon i Alimpije stolpnici,
Onufrije, Pahomije, Petar i Atanasije Atonski i drugi.
11. Seti se i bogonosnih devojaka i
žena, čija srca behu ispunjena ljubavlju ka Hristu, kao što su:
sv. Tekla, Ksenija, Evpraksija, Anastasija, Matrona, Sara, Marija
Egipćanka, Pelagija, Taisa, Teodula, Vasilisa i druge.
12. Ako su ti oni daleko bili po mestu
ili vremenu, a ti se seti onih slavnih imena iz svoga roda i naroda,
kao što su: sv. Petka Srpska, sv. Sava srpska slava, Janićije Devičanski,
Petar Koriški, Vasilije Ostroški, Prohor, Gavril, Joakim, Jovan
Rilski, Naum Ohridski, Nektarije Bitoljski, i mnogi, mnogi drugi,
koji postom osvetiše svoja tela, a molitvom osvetiše zemlju u kojoj
ti živiš.
13. Svi su oni jedan glas čuli: Sine
moj, daj mi srce svoje! tome se glasu odazvali i srce svoje predali
potpuno u svojinu Bogu i Tvorcu svojemu.
Druga nedelja
Svrh svega što se čuva
čuvaj srce svoje,
jer iz njega izlazi život
(Priče 4,23)
1.Domaćin čuva posejanu njivu od tica;
i čuva svoj voćnjak od gusenica; i čuva svoje stado od zverova,
no ništa tako domaćin ne čuva kao svoj dom od razbojnika, od požara,
od poplave, od groma, i od svake nečistote. Što je dom u domazluku,
to je srce u čoveku. Zato je rečeno: Svrh svega što se čuva čuvaj
srce svoje.
2. Iz srca izvire krv, a u krvi je
duša. Kakva je duša u srcu, takva je u celom čoveku. Ako je voda
na izvoru slana, ona je slana i u potoku; ako li je slatka na izvoru,
slatka je i u potoku. Što ima na izvoru, to i na uvoru.
3. Ako zmija ujede za prst, otrov njen
ne bi škodio, kad ga krv ne bi prenela u srce. Kad lekar ubrizga
lek u prst, lek ne bi pomogao, kad ga krv ne bi prenela u srce.
Na srce pada i otrov i lek. Sve što truje život i što leči život,
mora dopreti do srca i proći kroz srce.
4. Tamo gde je središte telesnog krvotoka,
tamo je i središte i duhovnog krvotoka. Mesano srce organ je duhovnog
srca. i ako je ovo stvarnost, ipak je ta stvarnost velika tajna.
5. Zaista je to nedokučiva tajna za
naš razum, pošto je razum manji od srca, i srce obuhvata razum,
a ne razum srce. Deo ne razume celinu, niti ono što je niže razume
ono što je više. Bog je tako hteo i tako ustrojio. Blago onom ko
manje ispituje tajne bića Božijeg, a više sluša zapovesti Božije
i više oseća ljubav božiju u srcu svome!
6. Duša je obučena u porfiru krvi:
pa kad je odeća tako osetljiva, kako li je tek ono što je odećom
odenuto! Kao što jedan trun može zaraziti i pokvariti krv, tako
jedna reč, jedan pogled, jedna pomisao, može zaraziti i pokvariti
dušu.
7. Poslušaj zbog toga čoveka lekara
kad te uči: čuvaj krv svoju! Ali mnogo više poslušaj Boga lekara
kad ti naređuje: svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz
njega izlazi život. Čuvaj srce u srcu, srž u ljusci, plamen u krvi,
život u telesnoj kopreni. Iznad svega što se čuva čuvaj srce svoje,
sine moj, Govori Gospod.
8. Kad zmija ugrize ruku, ruka se zavezuje
i steže, da otrovna krv u ruci ne bi otišla u srce i zarazila izvor
krvi. Kad zlu reč čuješ, stegni sluh svoj, da otrov od reči ne bi
sišao u srce tvoje i zarazio izvor života tvoga, sine moj.
9. Kad bogatstvo protiče, ne prilepljuj
srce svoje uz nj, govori Premudrost u Knjizi Života. Ogradi srce
svoje od bogatstva svoga visokom ogradom do nebesa, da se srce tvoje,
neuprljano i čisto, sačuva za Onoga koji ga ište govoreći: Sine
moj, daj mi srce tvoje.
10. Rečeno je još u Knjizi Života:
Srce carevo u ruci je Božjoj. Ako caruješ nad strastima, onda si
pravi car. Tada je srce tvoje u ruci Božjoj. A ta ruka nepogrešno
upravlja srcem tvojim i uznosi ga u carstvo večne svetlosti i večnog
života.
11. ako si u prvoj nedelji Časnog posta
utvrdio u sebi saznanje, da srce tvoje pripada Bogu i Ocu tvome
i rešio se odlučno da ga Njemu dadeš, to u onoj drugoj nedelji Časnog
posta nauči se braniti srce svoje. Nauči se hrabroj borbi za neporočnost
i čistotu srca svoga, da bi ga smeo ponuditi kao uzdarje Onome koji
ti ga je darovao.
12. Osvetli srce svoje verom, ukrepi
ga nadom, zagrej ga ljubavlju, okadi ga molitvom, operi ga suzama,
nahrani ga krvlju Hristovom, i drži ga uzdignuto k nebu kao zapaljeno
kandilo. Samo tako moći ćeš mirno sačekati prelaz iz ovog zemaljskog
sveta u svet nebesni, bez grešničkog trzanja i griže savesti. Zbog
toga ove druge nedelje Časnog posta često ponavljaj savet očev:
Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život.
Treća nedelja
Srce tvoje neka ne zavidi
grješnicima,
pre budi u strahu Gospodnjem vazda
(Priče, 23,17)
1. Ti si kršten čovek, to jest opran
od prvobitne nečistote i otrebljen od prastarog korova. Prvobitna
nečistota i prastari korov nastali su od prvobitnog i prastarog
praroditeljskog greha. Da li ti ceniš milost i preveliki dar što
ti je darovan krštenjem?
2. Od prljavog obora krštenje je stvorilo
u tebi hram. Kakvu zavist možeš, dakle, imati u srcu prema onima
koji obraćaju božanski hram ponovo u prljavi obor? Srce tvoje neka
ne zavidi grješnicima.
3. Ili ako se nekom počisti dom, osvetli,
okadi i ukrasi, a on mesto da održava dom svoj u takvom poretku,
uzme lopatu pa počne ubacivati u počišćeni dom svaku nečistotu kroz
vrata i prozore - hoćeš li takvom zavideti ili ćeš ga žaliti?
4. Niko manje, nego Gospod Bog počistio
je krštenjem svakog krštenog čoveka. Neka te strah obuzme pri toj
pomisli, strah od Boga, koji se javio da bi očistio, osvetio, prosvetio
i spasao ljude.
5. Kao što suze teku od velike žalosti,
ali i od velike radosti, tako strah obuzima čoveka od velikog zločina,
ali i od velike žrtve. Bog se javi u Hristu kao sluga da počisti
dom tvoj, da od obora nnapravi hram u srcu tvom. Zar te ne obuzima
strah od tolikog poniženjaCara nad carevima? I zar te ne obuzima
žalost kad vidiš krštena čoveka kao greši? vaistinu teško da ima
šta luđe od zavisti prema grešniku? Luda je i zavist prema pravedniku,
veoma luda, ali zavist prema grešniku je nešto najjluđe.
6. Šta je grešnik? To je nesvesni samoubica.
To je čovek koji kao i svaki čovek želi sebi život, međutim neprestano
unosi u sebe smrt. Ili: to je čovek koji želi sebi zdravlje, a stalno
uzima otrov. Hoćeš li takvom zavideti?
7. Ako zavidiš grešniku koji juri za
prolaznim senkama ovoga sveta, drug si mu u bezumlju. on je bezuman
što hvata ono što ne može održati, a ti opet što zavišću truješ
srce svoje. Ako li ga žališ i ispravljaš, činiš dobro i sebi i nnjemu;
svoje srce snažiš, a njegovo lečiš.
8. Po nekoj legendi, živela dva bogata
čoveka u susedstvu. Jedan je patio od srebroljublja, a drugi od
zavisti prema prvome. Obojica umru u isti dan. Njihovi prijatelji
posvađaju se oko toga, koji je od njih dvojice bio bolji čovek.
Pa se reše da okončaju svađu time što će rasporiti oba tela, izvaditi
srca njihova, pa po srcima oceniti. Kad raspore srebroljupca, nađu
kamen mesto srca; a kad raspore zavidljivca, nađu zmiju mesto srca.
Skoči zmija i podvuče se pod onajj kamen. O, brate moj, srce tvoje
neka ne zavidi grješnicima! Jer je zavist zmija koja se tvojim srcem
hrani.
9. Ove treće nedelje Časnog posta rasprostrani
srce svoje, da iz njega izađe svaka zavist. Znaš, kako premudri
Pavle govori Korinćanima: usta naša otvoriše se k vama i srce naše
rasprostrani se (II Kor. 6,11). Gde je zavist, usta se stežu i neđe
da govore bližnjemu, a srce se steže i grči i smanjuje.
10. Zamisli, koliko bi hiljada zločina
bilo manje u tvojoj otadžbini, kad bi nestalo zavisti čoveka prema
čoveku? I koliko manje svađa, suđenja i spletkarenja? I koliko manje
buna, i ratova, i prolivanja krvi, i rušenja u svetu - kad samo
ne bi bilo zavisti!
11. Pazi da se ne obmaneš. Zavist ne
ide pod svojim pravim imenom. Blud pod imenom ljubavi,, srebroljublje
pod imenom samoodržanja, kockanje pod imenom zabave, pijanstvo i
lumpavanje pod imenom druželjublja, a zavist pod imenom pravde i
ravnopravnosti. I u samom tebi zavist se pretstavlja kao bunt protiv
nepravde i neravnopravnosti. O sine moj, pazi da se ne obmaneš.
Svaki zlotvor kkucajući na vrata viče: ja sam tvoj dobrotvor i prijatelj!
Čuvaj se, da te ne prevari glas njegov, i ne otvaraj vrata svojih.
Četvrta nedelja
Iz srca izlaze zle misli,
ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga.
I ovo je što pogani čoveka
(Mat.15,19)
1. Ove reči govori Gospod tvoj, sine
moj. Ovo je On rekao nekrštenim Jevrejima, čija su srca zbog prvorodnog
i ličnog greha bila pretvorena u izvor ne života no smrti i svake
truleži.
2. Srce je izvor, a usta su potok.
A da je ovo ovako svedoći Sveznajući, koji je u telu po zemlji hodio,
ovim rečima: usta govore od suviška srca (Mat. 12, 34). Naš jezik
je, dakle, glasonoša srca našega. Kakva slova u srcu takva slova
i na jeziku, i kakav gad u srcu takav gad i na jeziku. Ono što je
u srcu, preliva se i izliva na usta.
3. Duboko je srce čovečje, rekao je
prorok. O Bože, kako je duboko srce čovečje! U srce čovečje može
sve stati, a ono jedino u Tebe, Bože naš. I čistota angelska i nečistota
paklena može naći stana u srcu čovečjem. Barometar srca čovečjeg
nosi svoje brojke od dna pakla do vrha nebesa.
4. Zato je receno: Svrh svega što se
čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izvire život. Izvire život,
ako ga očuvaš; izviraće sav onaj nabrojani gad, ako ga ne očuvaš.
5. I ovo i ono. Pazi, dakle, i čuvaj
izvor života u sebi, da se ne zamuti. Ti si kršten, a krštenje je
velika stvar. Okupan si vodom i duhom. Sin Božji spustio se i okupao
te kao majka prljavo čedo svoje. On je očistio srce tvoje i učinio
ga izvorom života. Šta ti radiš? Zar nisi bezuman kad grešiš? Zar
grehom obraćaš izvor života u izvor smrti?
6. O Sveprisutni Bože naš, koliko je
bolje čoveku da preda srce svoje u ruke Tvoje nego da sam rukuje
njime! Vaistinu, srce je opasna stvar za rukovanje smrtnom rukom!
To si Ti od uvek znao. Pa kad si darovao čoveku srce, to beskrajno
tajanstveno čudo. Ti si mu odmah roditeljski posavetovao: sine moj,
daj mi srce svoje! To jest daj mi kao uzdarje moj dar, da ga ne
izgubiš.
7. Govore mnogi o slobodi volje kod
čoveka. Ima ljudi dobroslobodnih i zloslobodnih. Dobroslobodan je
onaj ko svoju slobodu slobodno ustupi Slobodnijem, Najslobodnijem,
da bi je on na dobro upotrebio. Zloslobodan je onaj ko hoće sam
da rukuje svojom slobodom pa je nesvesno ustupi Tiraninu, Najneslobodnijem.
8. Zar nisi video dete kome majka da
nož da seče hleb, pa dete drži nož, a majka drži nož deteta. Tako
u stvari majka upravlja nožem i ako dete misli drukčije. Ako dete
odgurne ruku majčinu, ono će poseći ne hleb nego sebe. Nije li to
slika slobode ljudske? Nije li to priča o dobroslobodnim i zloslobodnim?
9. O dobroslobodni, upotrebi datu ti
slobodu na to da predaš srce svoje Gospodu na rukovanje. Tvoje će
ostati, i ti češ ga nositi u sebi, a On će rukovati njime.
10. Ove četvrte nedelje Časnog posta
sećaj se strašnih, ali tačnih reči Spasitelja tvoga o srcu kojim
ne rukuje Bog, i šta sve iz takvog srca izlazi. Sećaj se, i sećajući
užasavaj se.
11. Pa se predaj sav Bogu i reci Mu
u molitvi: Oče, u Tvoje ruke predajem srce. Čini od srca moga što
znaš, da bi iz njega izlazile dobre misli, i život, i vernost bračna,
i sveta ljubav, i poštovanje tuđeg imanja, i istinito svedočanstvo,
i slava i pohvala imenu Tvome svetom. Amin.
Peta nedelja
Posla Bog duha sina svojega
u srca vaša koji vapije: AVVA? Oce!
(Galat. 4,6)
1. Zašto nam je naređen post? Mislim
zato da bi se setili boljega srodstva svoga. Da bi se setili da
nismo samo srodnici zemlje nego i nebesa, i to najpre nebesa. Da
bi se setili da smo plemićskog porekla, i da je Otac naš sam Car
nebesa i zemlje.
2. Zašto nam je nareden tako strog
post od majke Crkve Pravoslavne? Nesumnjivo zato, da bi svoju misaonu
snagu skrenuli sa svakodnevnih sitnih briga i zamislili se o onome
što je glavno i što je osnovno. Da bi se setili svoga porekla i
svoga pravoga puta i svoje prave večne otadžbine.
3. Znaš li, dete moje, zašto nam je
majka Crkva Pravoslavna naredila post? Svakako zato da bi se setili,
da iako smo od zemlje stvoreni nije nas zemlja stvorila, jer je
i nju neko morao stvoriti. Da bi se setili neba koje nosimo u sebi,
u zemljanoj opni telesnoj. I da bi umeli odvojiti nebesko od zemaljskog
u nama, i besmrtno od smrtnog, i neprolazno od prolaznog, i putnika
od putnikovih kola.
4. Glavno i osnovno u čoveku jeste
srce. U srcu je krv, u krvi je duša, u duši je duh. Mešano srce
i krv su od zemlje i k zemlji teže; duša i duh su od nebesa, zato
k nebesima teže. Otuda se i može govoriti o srcu u srcu, to jest
o srcu duhovnom u srcu mešanom. Jer da nije tako, kako bi Sveznajući
mogao reći: iz srca izlaze zle pomisli, laž i hula? Kako bi to moglo
izaći iz mesa i krvi? Gle, to samo može izaći iz duše i duha.
5. U duši je duh, i duh pokreće dušu.
Kakav duh, onakva duša. Ako je duh ropski i duša je ropska. Ako
li je duh božanski, sva duša je božanska. Ako duša tvoja primi od
Oca Hristovog onaj isti duh koji je bio u Hristu, onda taj duh čini
i tebe sinom Božjim. Isti duh u duhovnom srcu tvome, u srži duše
tvoje, vapije k Bogu: Ava, što će reći - Oče!
6. No ima i duhova ne od Boga koji
pokreću dušu protiv Boga. Nauči se razlikovati duhove. Moliti se
Bogu neprestano, da ti daruje Svoga Svetoga Duha, to jest onoga
istoga koji je bio u Sinu Božijem Isusu Hristu, i koji je sišao
na apostole u dan Pedesetnice, i koji je bio pokretač duša svih
svetih i pravednih ljudi do danas.
7. Uz ovu petu nedelju Časnog posta
ti ćeš ponuditi Bogu srce svoje. I kad se duša tvoja uspokoji, Bog
će ti poslati Duha Svetoga da primi srce tvoje. Da se useli u srce
tvoje i da ga uzme i zauzme.
8. Po čemu ćeš osetiti da je pravi
Duh Božji došao u srce tvoje? To je lako i prosto, kažu sveti duhonosci.
Po radosti i utesi koja će se razliti po celom biću tvom. Po miru
i tišini u srcu svome. Po sili i snazi i svetlosti u tebi. A naročito
po tome što nećeš moći drukčije govoriti o Bogu nego: Oče!
9. Zbog toga ćeš blagosiljati ovu nedelju
Časnog posta, i blagosiljaćeš one svece Božje, koji ustanoviše post.
I bićeš blagodaran majci Crkvi Pravoslavnoj što te je naučila postu.
Jer ćeš uvideti dobit od posta, a post će biti opravdan pred razumom
tvojim. Bogu neka je slava i hvala na vek veka. Amin.
Šesta nedelja
Blaženi čisti srcem jer
će Boga vidjeti
(Mat. 5,8)
1. Čisto oko gleda svet i sve što je
u svetu; a utrunjeno oko ne može da gleda ni da vidi. Tako je i
sa srcem čovečjim. Bog je obdario srce čovečje naročitom vidovitošću.
Kad je srce pokriveno trunjem greha, ono postaje slepo i ne vidi
ništa. Kad se srce potpuno očisti, ono vidi nevidljivi svet u vidljivom
svetu, i vidi nevidljivi svet sam po sebi, i vidi Onoga koji je
Srce nevidljivog sveta, vidi Boga.
2. Moli Boga da ti očisti srce, i videćeš
neslućena čudesa u ovome fizičkom svetu, koje si do sad gledao samo
očima bez srca.
3. Srce čisto sazdaj u mene, Bože!
Tako se molio prorok i pesnik David. I ti se tako moli. Ponavljaj
i ponavljaj tu molitvu, i Bog će ti dati čisto i vidovito srce,
te ćeš videti smisao u svakom događaju, i zbivanju, i poznaćeš simvolički
značaj svake stvorene stvari na svetu.
4. Čime se može i čime Bog može očistiti
srce čovečje? Samo Duhom. I ako budeš umilostivio Boga da ti sazda
čisto srce u tebi, On će to učiniti pomoću Duha Svojega Sina Isusa
Hrista, to jest pomoću Svoga Svetoga Duha, koji je jedan, nedeljiv,
nepromenljiv, nasuprot svakom drugom duhu što predstavlja mnoštvo,
deljivost i promenljivost.
5. Zbog toga je naša mudra majka Crkva
Pravoslavna, propisala da se od Polunoćnice do Povečerja, svaki
dan i na svakom bogosluženju i molebnu, ona silna molitva: Care
Nebesni, Utešitelju, Duše istiniti, koji si svuda i sve ispunjavaš,
Skrovište dobara i Životodatelju, dođi i useli se u nas i očisti
nas od svake skverni, i spasi, Blagi duše naše!
6. Jesi li bio na guvnu kad vejač veje
žito svoje? Kad je omorina i zatišje, on stoji i čeka da dune vetar.
Jer ne može bez vetra da odvoji plevu od pšenice. A kad vetar dune,
on je pun radosti. Jer vetar mu je najbolji čistač. Za tili čas
vetar odnese plevu i ostavi čistu pšenicu na guvnu.
7. Sam Gospod naš Isus, Spasitelj naš
i Vaskrsitelj naš, rekao je za Božji duh da je slobodan: duh diše
gdje hoće (Jov. 3, 8). Vaistinu, i gde hoće i kad hoće. Zato je
i zapovedio apostolima Svojim o Vazneselju na nebo, da čekaju u
Jerusalimu gde će primiti silu kad siđe, veli, Duh Sveti na vas
(Del. apost. 1, 8).
8. U ovoj šestoj nedelji Časnog posta,
kad ćeš čuti jevanđelje o vaskrsenju Lazara iz mrtvih, saberi i
upravi misli svoje na čisto srce koje Bog vidi. I probaj čistotu
srca svoga na ovome čudu vaskrsenja četvorodnevnog mrtvaca. Nečisto
srce neće na ovome događaju videti Boga ni čudo Božje, nego će sricati
svoju klapnjavu o hipnotizmu, sugestiji i drugim vračarijama, koje
su stekle svoje naučne rubrike. I ti, ako ne budeš ovde video Boga
(u licu Hrista Vaskrsitelja) i čudo Božje u vaskrsenju Lazara, znači
imaš još nečisto srce.
9. No ni u kom slučaju ne očajavaj.
Ako samo iskreno želiš čisto srce - Bog je Darodatelj svih dobara
- daće ti ga. Ne sumnjaj - daće ti Bog čisto srce, i tvojoj radosti
neće biti mere ni kraja.
10. Tada će se dogoditi u tebi ono
unutarnje predivno čudo Božje koje apostol opisuje kod prvih i pravih
hrišćana ovako: Bog koji reče da iz tame zasvijetli vidjelo, zasvijetli
u srcima našim na svjetlost poznanja slave Božje u licu Isusa Hrista
(II Kor. 4, 6). I radovaćeš se, i tvojoj radosti neće biti ni mere
ni kraja. Jer ona svetlost božanskog duha u srcu tvome osvetliće
sve u tebi i oko tebe; osvetliće blešteći čak i smrt i grob, te
niti ćeš videti smrti ni groba nego samo živoga Boga, Oca svog,
i život večni, beskrajni, pobedonosni, svesilni.
Sedma nedelja
Ljubi Gospoda Boga svojega
svim srcem svojim
(Mat. 22,37)
1. Ove nedelje sleduj stradalnom Gospodu
Hristu u stopu, i budi stalno na Njegovoj strani nasuprot sudijama
i mučiteljima Njegovim. I ljubi ga svim srcem svojim.
2. Duhovno se prenesi u one dane i
događaje, i ljubi mu skute i rukave, ne udaljuj srca svoga od Njega.
Kad čuješ da gonitelji Njegovi šapnu: kriv je, ti im vikni u uši:
prav je! Ljubi Ljubitelja svoga svim srcem svojim!
3. Kad Ga Jevreji šamaraju ti pruži
ruku svoju u odbranu i primi šamar mesto Njega. Kad Ga pljuju, ti
reci: Upljuvci, šta ćete baciti jedan drugom u lice, ako na Njemu
istrošite sve pljuvačke svoje, svu sadržinu svoju?
4. Kad Pilat pita Ćutljivog Gospoda:
šta je istina, ti ispovedi i reci: evo On je živa vaploćena Božja
Istina. Kad Ga vojnici rimski šibaju, ti stoj uz Njega i reci zverovima:
Sinovi vučice, večiti smrtonosci, nemojte šibati Jagnje Božje Živonosno,
koje nudi život vašem carstvu smrti.
5. Idi za Njim ulicom Bola, i pridržavaj
Krst Njegov, zajedno sa Simonom Kirinejcem; i zajedno sa blaženom
Veronikom briši lice Njegovo od prašine i krvi; i zajedno sa mironosicama
plači i prinesi Mu čašu hladne vode zasušenim ustima, i rashladi
Mu vrelo čelo. Predaj Mu celo srce svoje i ljubi Ga svim srcem svojim
u časovima poniženja Njegovog.
6. Kad čuješ zvek čekića na prečistim
rukama Njegovim, ti vikni jaoh! Kad ukivaju eksere u prečiste noge
Njegove, ti opet jaukni, kao da se gvožđe ukiva u tvoje telo.
7. Pokloni se Presvetoj Materi Njegovoj
i poljubi joj skute i rukave. Ne govori joj ništa; ne pitaj je ništa.
Pokloni se još jednom Njenom svetom bolu. I još jednom - Njenom
svetom ćutanju. U sebi reci: Majko prečista i ja Ga ljubim svim
srcem svojim.
8. Izvadi srce svoje i stavi ga u Njegovo
telo, i budi kao da te nema. Budi u Njemu i podnosi ono što On podnosi
i umri sebi potpuno. Umri pre Njega.
9. Kad Ga Josif i Nikodim polože u
grob, ti smatraj da si sa Njim u grobu. Smatraj da te nema živog
u svetu. Kao senka stoj gdegod u blizini groba, a život svoj gledaj
u grobu. I biće ti slatka, veoma slatka smrt sa Njim i u Njemu.
10. Koliko će ti tek biti slađe vaskrsenje
s Njim i u Njemu, kad te trećeg dana zasijaju anđeli na grobu! Vojnici
Carevi idu pred Carem; lice im kao munje ognjene, a odelo im kao
sneg belo. Pa kad zablistaju angeli Božji u tami Golgote i u tame
tvoje duše, tada ćeš se ti osetiti kao nov čovek.
11. I kad u trepetu budeš gledao čudo
čudesa, u nedoumici da li da se sakriješ ili da pobegneš ili da
Mu se javiš, gle, On će prvi prići tebi, i, kao Mariji, osloviće
te po imenu. A kad te On oslovi, kroz Njegov glas, kao kroz električnu
žicu, ući će u tebe nova struja, nov život, nova snaga. I On će
ti povratiti tvoje srce, daće ti i - Svoje. I ti ćeš u trepetu pasti
pred noge Njegove i grcajući uzviknućeš kao i Toma: Gospod moj i
Bog moj, slava tebi!
"Blagosiljajte one koji vas kunu, i
molite se Bogu za one koji vas vređaju" (Luka 6, 28)
"I ne sudite, i neće vam suditi;
i ne osuđujte, i nećete biti osuđeni; opraštajte, i oprostiće vam
se" (Luka 6, 37)
"Dobar čovek iz dobre klijeti srca svojega iznosi dobro, a zao čovek
iz zle klijeti srca svojega iznosi zlo, jer usta njegova govore
od suviška srca" (Luka 6, 45)
"Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da
se svijet spase kroz nj" (Jovan 3, 17)
"Mrzost zameće svađu, a ljubav pokriva sve prijestupe" (Priče 10,
12)
Znaš li dete moje?
Zašto se zatvaraju oblaci onda kada
su polja žedna kiše, a otvaraju onda kada polja kišu ne žele? Od
zločina ljudi zbuni se priroda, i napusti red svoj. Znaš li, dete
moje, zašto njive ponesu teški plod u proleće, a u leto daju jalovu
žetvu? Zato što i kćeri ljudske omrzoše na plod utrobe svoje i ubijaju
ga u cvetu. Znaš li, dete moje, zašto izvori presušuju i plodovi
zemaljski nemaju više slasti one koje imadoše? Zbog greha ljudskog,
od koga uđe nemoć u svu prirodu. Znaš li, dete moje, zašto pobedonosni
narod trpi poraze od svoje nesloge i razdora i jede hleb zagorčan
suzama i pakošću? Zato što pobedi krvnike oko sebe, a ne pobedi
ih u sebi. Znaš li, dete moje, zašto majka hrani i ne može da nahrani
decu svoju? Zato što dojeći ih ne peva im pesmu ljubavi no pesmu
mržnje prema susedu. Znaš li, dete moje, zašto ljudi postadoše ružni
i izgubiše lepotu svojih predaka? Zato što odbaciše lik Božji što
iznutra iz duše delja lepotu lika i navukoše obrazinu zemlju. Znaš
li, dete moje, zašto se bolesti umnožiše i pomori strašni? Zato
što ljudi počeše smatrati da je zdravlje otmica od prirode, a ne
dar od Boga. A što se otima s mukom, s dvojnom mukom se mora braniti.
Znaš li, dete moje, zašto se ljudi bore za zemlju i ne stide se
svoga ravenstva s krticama? Zato što im zemlja proraste kroz srce,
te oči vide samo ono što u srcu raste. I zato, dete moje, što ih
greh suviše onemoća za borbu za nebo. Ne plači, dete moje, skoro
će Gospod doći i urediće sve.
Ep. Nikolaj
|
