О Богу - Оцу свих људи

Сваки човек на земљи има своје родитеље, свога оца и мајку. Родитељи рађају децу, гаје их и васпитавају, обезбеђују им све потребне услове за живот. Поред бриге и старања о њиховом телесном и духовном напредовању, отац и мајка се особито брину да њихово дете буде лепо васпитано, паметно и образовано, да поштује и воли све људе а посебно своје родитеље. Због те велике родитељске љубави и бриге сва деца воле своје родитеље и та љубав се не може мерити ни са једном другом љубављу.

Међутим, да би се дете правилно развијало, физички и духовно напредовало, много тога не зависи само од њихових родитеља. Сунчева светлост и топлота, чист ваздух, здрава вода и храна, дар су нашег заједничког Оца свих људи на земљи и створитеља свега видљивог и невидљивог - небеског Оца који се зове Бог. Све што људима даје, Он даје из велике љубави, јер су сви људи Његова деца а Он је Отац, родитељ и старатељ свих људи и свих живих бића на земљи.

Бог је Дух

Човек има тело - руке, ноге, главу, итд. Као глава може бити присутан само на једном месту. Међутим, Бог који свиме управља, о свему брине, све одржава у добром поретку, стара се о свим живим бићима и мртвој природи, мора бити присутан свуда и на сваком месту. Да и Он има тело, то не би могао постићи, јер би га тело ограничавало.Зато је Он Дух, и као Дух свуда је присутан и својим присуством испуњава свако место у васиони. Као Дух, Он је невидљив. Али су зато видљива његова дела око нас у природи. Ко одржава безбројна небеска тела у свемиру и брине се о реду и поретку међу њима, да се једни са другима не сударају? Ко се стара да свако јутро сунце огрева и људима светли и даје топлоту? Ко сваког пролећа умртвљеној природи, дрвећу, трави и осталим биљкама даје нову снагу да се заогрну цветним и зеленим огртачем и да донесу сочне и слатке плодове? Ко управља фабриком за производњу чистог ваздуха који нам је потребан за дисање и без кога свим живим бићима нема живота? Нико други него наш Отац небески који вечно бди над нама као брижни родитељ. Зато иако Га телесним очима не видимо, свуда осећамо Његово присуство. Такво наше сазнање о Њему који је видљив преко својих бројних добрих дела, зове се вера.

Веровати - значи, бити тврдо убеђен, на основу бројних видљивих доказа, да нешто или неко постоји. Иначе, многа сазнања у нашем људском животу ми примамо са вером. Историја као наука не би била могућа да није вере. Ко је од нас видео Светога Саву, Карађорђа, Војводу Живојина Мишића и друге личности из наше прошлости. Ми њихово постојање примамо са вером и на основу бројних писаних докумената и књига о њима. А шта је цела звездана васиона и раскошна природа око нас, ако не написана књига о нашем небеском Оцу - Богу створитељу и управитељу света?

Извор: "Веронаука", аутор: протођакон Љубомир Ранковић