O Bogu - Ocu svih ljudi

Svaki čovek na zemlji ima svoje roditelje, svoga oca i majku. Roditelji rađaju decu, gaje ih i vaspitavaju, obezbeđuju im sve potrebne uslove za život. Pored brige i staranja o njihovom telesnom i duhovnom napredovanju, otac i majka se osobito brinu da njihovo dete bude lepo vaspitano, pametno i obrazovano, da poštuje i voli sve ljude a posebno svoje roditelje. Zbog te velike roditeljske ljubavi i brige sva deca vole svoje roditelje i ta ljubav se ne može meriti ni sa jednom drugom ljubavlju.

Međutim, da bi se dete pravilno razvijalo, fizički i duhovno napredovalo, mnogo toga ne zavisi samo od njihovih roditelja. Sunčeva svetlost i toplota, čist vazduh, zdrava voda i hrana, dar su našeg zajedničkog Oca svih ljudi na zemlji i stvoritelja svega vidljivog i nevidljivog - nebeskog Oca koji se zove Bog. Sve što ljudima daje, On daje iz velike ljubavi, jer su svi ljudi Njegova deca a On je Otac, roditelj i staratelj svih ljudi i svih živih bića na zemlji.

Bog je Duh

Čovek ima telo - ruke, noge, glavu, itd. Kao glava može biti prisutan samo na jednom mestu. Međutim, Bog koji svime upravlja, o svemu brine, sve održava u dobrom poretku, stara se o svim živim bićima i mrtvoj prirodi, mora biti prisutan svuda i na svakom mestu. Da i On ima telo, to ne bi mogao postići, jer bi ga telo ograničavalo.Zato je On Duh, i kao Duh svuda je prisutan i svojim prisustvom ispunjava svako mesto u vasioni. Kao Duh, On je nevidljiv. Ali su zato vidljiva njegova dela oko nas u prirodi. Ko održava bezbrojna nebeska tela u svemiru i brine se o redu i poretku među njima, da se jedni sa drugima ne sudaraju? Ko se stara da svako jutro sunce ogreva i ljudima svetli i daje toplotu? Ko svakog proleća umrtvljenoj prirodi, drveću, travi i ostalim biljkama daje novu snagu da se zaogrnu cvetnim i zelenim ogrtačem i da donesu sočne i slatke plodove? Ko upravlja fabrikom za proizvodnju čistog vazduha koji nam je potreban za disanje i bez koga svim živim bićima nema života? Niko drugi nego naš Otac nebeski koji večno bdi nad nama kao brižni roditelj. Zato iako Ga telesnim očima ne vidimo, svuda osećamo Njegovo prisustvo. Takvo naše saznanje o Njemu koji je vidljiv preko svojih brojnih dobrih dela, zove se vera.

Verovati - znači, biti tvrdo ubeđen, na osnovu brojnih vidljivih dokaza, da nešto ili neko postoji. Inače, mnoga saznanja u našem ljudskom životu mi primamo sa verom. Istorija kao nauka ne bi bila moguća da nije vere. Ko je od nas video Svetoga Savu, Karađorđa, Vojvodu Živojina Mišića i druge ličnosti iz naše prošlosti. Mi njihovo postojanje primamo sa verom i na osnovu brojnih pisanih dokumenata i knjiga o njima. A šta je cela zvezdana vasiona i raskošna priroda oko nas, ako ne napisana knjiga o našem nebeskom Ocu - Bogu stvoritelju i upravitelju sveta?

Izvor: "Veronauka", autor: protođakon Ljubomir Ranković