|
Трећи час веронауке
Празници у фебруару
Света три Јерарха - 12 фебруар
по новом, 30. јануар по старом календару
Света три Јерарха, заправо су
светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти,
а сваки од њих има свој дан празновања у месецу јануару. Овај заједнички
празник за сва три светитеља установљен је у XI веку у време цара
Алексија Комнена због чудне распре у народу око тога који је од
тројице светих највећи: Григорије због дубине ума, Василије због
чистоће и храбрости или Златоуст због чудесне речитости и јасноће
излагања вере. Њихове присталице су се чак и различито називали:
Василијани, Григоријани и Јованити.
Промислом Божјим овај спор је решен на корист Цркве и славу светитеља,
јер се они, сваки понаособ, а потом сва тројица јавише на сну епископу
евхаитском Јовану речима да су они једно у Бога и да међу њима нема
ништа противречно. Посаветовали су епископа да им напише једну заједничку
службу и одреди заједнички празнични дан. Тако је међу народом спор
срећно решен и одређен 30. јануар (сада 12. фебруар) као заједнички
празник ових светитеља. Прослављају га сви православни, а у Грчкој
је то највећи национални и школски празник.
* Слава Богословије "Света три
Јерарха" у манастиру Крка
Свети мученик Трифун - 14. фебруар
по новом - 1. фебруар по старом календару
Свети мученик Трифун, рођен је у селу Кампсади у Фригији, у
сиромашној сељачкој породици. У детињству је чувао гуске, али је
увек носио у себи велику благодат Божју, јер је могао исцељивати
болести на људима и стоци и истеривати из њих зле духове. У то време
завладао је Римским царством цар Гордијан чија се ћерка Гордијана
тешко разболела пореметивши умом. Многи лекари покушавали су јој
помоћи, али нису успели. Зли дух једном из ње проговори и рече да
га само Трифун може истерати, те доведоше многе људе из царства
са тим именом. Тек кад се, по Божјем промислу, појавио млади Трифун
из Кампсаде, успео је да излечи девојку, а срећни цар га је обасуо
многим даровима. Све то богатство, младић је на повратку разделио
сиромасима, и наставио да чува гуске и да се моли Богу.
Када је на римски престо дошао христоборни цар Декије, свети Трифун
је много пострадао и много мучен за Христа, али је сва та мучења
радо подносио говорећи: "О кад би се могао удостојити, да огњем
и мукама скончам у име Исуса Христа Господа и Бога мога". Мучитељи
су га најзад осудили да буде посечен мачем. Пред смрт он се помолио
и предао душу своме Творцу, 250. године.
* Умро писац Милорад Поповић - Шапчанин
1895. године
Изводи из "Православног подсетника"
аутора Ђ. Б. Алексића
Сретење Господње - 15. фебруар
по новом - 2. фебруар по старом календару
У чедрдесети дан по рођењу Исусову, Пресвета Дева дође у храм
са Сином да га по Мојсијевом закону посвети Богу, себе очисти и
принесе жртву - два млада голуба. У храму их је дочекао побожни
старац Симеон, коме је Дух свети открио да неће умрети док не види
Христа Спаситеља. По надахнућу Светога Духа Симеон је узео Христа
на руке и изговори чувену молитву: "Сада отпушташ с миром слугу
Свога, Господе, по речи Својој; јер видеше очи моје спасење твоје,
које си уготовио пред лицем свију народа, видело, да обасја незнабошце
и славу народа Твога Израиља"! Јосиф и Марија су били задивљени
речима Симеона Богопримца.
Симеон Богопримац као један од знамените седамтесеторице изабран
је да преведе Библију са јеврејског на грчки језик. Радио је савесно
али кад је преводио пророка Исаију, збунио се код речи "дјева
ће затрудњети и родиће сина" и одлучио је да напише "млада
жена". У том тренутку анђео Божји се јавио Симеону и објаснио
му да је пророчанство истинито и да ће се у њега уверити јер, по
Божјој вољи, неће умрети док не види Месију рођеног од девојке.
* Годишњица I српског устанка 1804.
године
Припремне недеље пре Васкрса
Због великог значаја догађаја Васкрсења
Христовог, црква своје вернике припрема да би што достојније дочекали
овај празник. Та припрема траје десет недеља. Недеље иду следећим
редом:
Недеља митара и фарисеја - На десет недеља, односно, седамдесет
дана пред Васкрс пада ова недеља. То је прва и почетна недеља припреме
за дан Васкрсења Христовог. Седмица ове недеље је разрешена поста
(трапава), дакле, не пости се среда и петак. Недеља је названа по
познатој Христовој причи о гордом фарисеју и смиреном царинику.
Недеља блудног сина - Девета недеља пред Васкрс. Подсећање
на знамениту Христову причу о блудном сину.
Недеља месопусна - Осма недеља пред Васкрс. Ова недеља је
посвећена сећању на Страшни суд. У ову недељу падају месне покладе.
Месопусна се зове, јер је последња пред Васкрс када се једе месо.
Недеља сиропусна - Седма недеља уочи Васкрса. У ову недељу
падају беле покладе, у току ове недеље се не једе месо, већ само
сир, кајмак и уље. Зато се зове сирна или бела недеља. После ове
недеље почиње Часни пост.
Недеља прва поста - Чиста (Недеља Православља) - Шеста
недеља пред Васкрс којом почиње васкршњи или Часни пост. Ове недеље
се пости "на води". Не једе се, дакле, ни месо, ни риба,
нити маст, нити уље, јер се верници спремају за свето причешће.
Зове се Недеља Православља, јер се празнује победа Православља над
јересима 842. године.
Недеља друга поста - Пачиста - Пета недеља пред Васкрс,
названа пачиста, јер долази иза чисте недеље. Ова недеља је посвећена
још и св. Григорију Палами, архиепископу солунском и чудотворцу.
(+1368.), вођи исихаста.
Недеља трећа поста - Крстопоклона - Четврта недељa
пред Васкрс. Ова недеља је посвећена Часном крсту Господњем. Током
недеље је строги пост - не једе се риба.
Недеља четврта поста - Средопосна - Трећа недеља пред
Васкрс. Посвећена св. Јовану Лествичнику (525-600), писцу знаменитог
дела "Лествици". Средопосна се зове јер пада у средину
поста.
Недеља пета поста - Глувна - Друга недеља пред Васкрс,
посвећена св. Марији Египћанки, најпре великој грешници која је
покајањем постала велика светитељка.
Недеља шеста поста - Цветна - Недеља пред Васкрс,
посвећена је свечаном Христовом уласку у Јерусалим. У петак ове
недеље (петак уочи Цвети) завршава се часни пост - света чедрдесетница.
Oстали дани до Васкрса су такође посни - Лазарева субота, Цвети
и дани Велике недеље.
Страсна седмица - Велика недеља - Седмица уочи Васкрса.
Дани ове седмице посвећени су страдању Христовом.
Велики понедељак - сећање на Христов пут у Јерусалим када
је проклео бесплодну смокву; и на Јосифа кога су браћа продала у
Египат.
Велики уторак - Христос проповеда у Јерусалимском храму.
Старешине јеврејске траже начина да га ухвате и убију. Овога дана
црква подсећа вернике на причу "о десет војника" из Јeванђеља.
Велика среда - сећање на жену која је миром помазала Христа
и тако га припремила за погреб и на Јуду издајника, који је одлучио
да изда свога учитеља за 30 сребрника.
Велики четвртак - успомена на Христову тајну вечеру са ученицима,
када је установљена света тајна причешћа. Овога дана је Христос
ухваћен и предат на страдање и смрт.
Велики петак - дан Христовог страдања и смрти.
Велика субота - дан Христовог погреба и силаска у ад. У све
дане ове седмице пости се строги пост. на велики петак не једе се
ништа, осим мало суве посне хране и воде.
Изводи из "Вековника" протођ. Љубомира
Ранковића
Радови по месецима
У фебруару
1. Празнуј Сретење Господње. Не празнуј га само као историјски догађај;
као сусрет праведног старца Симеона с младим Господом, него га празнуј
и као свој лични сусрет са величанственим Царем и Господом својим.
Тај сусрет је Господу мио, и ако ти пођеш један корак к Њему, Он
ће поћи два корака к теби.
2. Сети се сведочанства Христова о томе како се Отац небески жури
у сусрет блудном но покајаном сину. Док је син стидљиво и лагано
враћао се Оцу своме, издалека га угледа Отац његов и потрчавши загрли
га и целива. Тако ће Отац твој небески пожурити и потрчати теби
у сусрет, да те загрли и пољуби.
3. Непрестано се исповедај у срцу своме, у клијети својој, непрестано
се кај и непрестано се моли. Ако будеш тако учинио, осетићеш једнога
дана, да је Отац стигао к теби, да се уселио у тебе, са Христом
и Духом Светим. И затрепериће срце твоје од радости. И ти ћеш тада
са сузама радосницама и клицањем славити своје сретење с Господом.
Како човек постаје нечовек
Чувени сликар Леонардо де Винчи годинама
је радио знамениту "Тајну вечеру". Тражио је лица која
би му могла послужити за модел Христа и за ликове апостола. Тако
је за лик Христов нашао једног младог човека, чије је лице сијало
лепотом, достојанством и невиношћу. После је постепено налазио изразите
примерке за сваког појединца. Али за Јуду дуго се мучио да нађе
међу људима подесно лице. Шетајући у гомили народа, најзад он угледа
једног човека, одвратна изгледа, сурова погледа и у свему ружна
и одбојна. Права маска свих порока. Он га позове у свој атеље и
каже му зашто га је позвао. Човек се загледа у већ насликан лик
Христов, и дуго је нетремице гледао, док му сузе не потекоше из
очију. Зачуђен сликар упита га, зашто плаче, а он одговори: "Како
не бих плакао? Пре пет година ја сам ти послужио за лик Христов,
а сад хоћеш да ти послужим за лик Јудин".
Прича о сузи сиротињској
Неки праведник присуствовао смрти једног
човека. Када човек умре, праведник се помоли Богу да му открије
о стању душе покојникове. И отвори му Бог вид те он погледа и виде,
а то она душа стоји пред теразијама. С једне стране ангели Божји
ставили сва добра дела човекова на теразије, а с друге стране демони
ставили сва његова зла дела. И тако теразије не могу да превагну
ни тамо ни амо. На једном ангел Божји стави сузу на страну добра
и теразије превагнуше на десно, и душа оде у Рај. Кад се онај праведник
чуђаше, каква је то суза и откуд, објасни ангел Божји: На једној
ћуприји стајао је снужден просјак. Маса људи пролазила је мимо њега,
но нико на њ није погледао. А ова душа кад је смотрила просјака,
заустави се и удели му милостињу и охрабри га говорећи: "Не
бој се, брате, Христос ће ти помоћи"! Та милостиња и те речи
гану просјака до срца и он испусти једну сузу. Ето то је та суза
која је сада решила судбу ове душе.
Ако имаш искушења, то није рђав знак.
То сведочи да си њиву душе узорао и посејао. На усев падају тичурине
и бубуње и мишеви и стока и зверови. Што усев напреднији и старији
то напади јачи. И тако до жетве.
А ти што се хвалиш да немаш искушења, боље не хвали се но плачи.
Јер тиме сведочиш, да њива твоје душе није још ни узорана ни посејана.
Него си као прљуша и вододерина, на којој се ништа не зауставља.
Ко ће на празнину нападати и о празнину се отимати? Него пожури
да се удостојиш искушења.
Епископ Николај
"Ако језике човечје и анђелске
говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које звони или прапорац
који звечи". (I Кор. 13,1)
"Не судите, да вам се не суди.
Јер каквим судом судите онаквим ће вам се судити". (Мат. 7,1)
|
