|
Treći čas veronauke
Praznici u februaru
Sveta
tri Jerarha - 12 februar po novom, 30. januar po starom kalendaru
Sveta tri Jerarha, zapravo su
svetitelji Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti,
a svaki od njih ima svoj dan praznovanja u mesecu januaru. Ovaj
zajednički praznik za sva tri svetitelja ustanovljen je u XI veku
u vreme cara Aleksija Komnena zbog čudne raspre u narodu oko toga
koji je od trojice svetih najveći: Grigorije zbog dubine uma, Vasilije
zbog čistoće i hrabrosti ili Zlatoust zbog čudesne rečitosti i jasnoće
izlaganja vere. Njihove pristalice su se čak i različito nazivali:
Vasilijani, Grigorijani i Jovaniti.
Promislom Božjim ovaj spor je rešen na korist Crkve i slavu svetitelja,
jer se oni, svaki ponaosob, a potom sva trojica javiše na snu episkopu
evhaitskom Jovanu rečima da su oni jedno u Boga i da među njima
nema ništa protivrečno. Posavetovali su episkopa da im napiše jednu
zajedničku službu i odredi zajednički praznični dan. Tako je među
narodom spor srećno rešen i određen 30. januar (sada 12. februar)
kao zajednički praznik ovih svetitelja. Proslavljaju ga svi pravoslavni,
a u Grčkoj je to najveći nacionalni i školski praznik.
* Slava Bogoslovije "Sveta tri
Jerarha" u manastiru Krka
Sveti mučenik Trifun - 14. februar
po novom - 1. februar po starom kalendaru
Sveti mučenik Trifun, rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u
siromašnoj seljačkoj porodici. U detinjstvu je čuvao guske, ali
je uvek nosio u sebi veliku blagodat Božju, jer je mogao isceljivati
bolesti na ljudima i stoci i isterivati iz njih zle duhove. U to
vreme zavladao je Rimskim carstvom car Gordijan čija se ćerka Gordijana
teško razbolela poremetivši umom. Mnogi lekari pokušavali su joj
pomoći, ali nisu uspeli. Zli duh jednom iz nje progovori i reče
da ga samo Trifun može isterati, te dovedoše mnoge ljude iz carstva
sa tim imenom. Tek kad se, po Božjem promislu, pojavio mladi Trifun
iz Kampsade, uspeo je da izleči devojku, a srećni car ga je obasuo
mnogim darovima. Sve to bogatstvo, mladić je na povratku razdelio
siromasima, i nastavio da čuva guske i da se moli Bogu.
Kada je na rimski presto došao hristoborni car Dekije, sveti Trifun
je mnogo postradao i mnogo mučen za Hrista, ali je sva ta mučenja
rado podnosio govoreći: "O kad bi se mogao udostojiti, da ognjem
i mukama skončam u ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga". Mučitelji
su ga najzad osudili da bude posečen mačem. Pred smrt on se pomolio
i predao dušu svome Tvorcu, 250. godine.
* Umro pisac Milorad Popović - Šapčanin
1895. godine
Izvodi iz "Pravoslavnog podsetnika"
autora Đ. B. Aleksića
Sretenje Gospodnje - 15. februar
po novom - 2. februar po starom kalendaru
U čedrdeseti dan po rođenju Isusovu, Presveta Deva dođe u hram
sa Sinom da ga po Mojsijevom zakonu posveti Bogu, sebe očisti i
prinese žrtvu - dva mlada goluba. Uhramu ih je dočekao pobožni starac
Simeon, kome je Duh sveti otkrio da neće umreti dok ne vidi Hrista
Spasitelja. Po nadahnuću Svetoga Duha Simeon je uzeo Hrista na ruke
i izgovori čuvenu molitvu: "Sada otpuštaš s mirom slugu Svoga,
Gospode, po reči Svojoj; jer videše oči moje spasenje tvoje, koje
si ugotovio pred licem sviju naroda, videlo, da obasja neznabošce
i slavu naroda Svoga Izrailja"! Josif i Marija su bili zadivljeni
rečima Simeona Bogoprimca.
Simeon Bogoprimac kao jedan od znamenite sedamtesetorice izabran
je da prevede Bibliju sa jevrejskog na grčki jezik. Radio je savesno
ali kad je prevodio proroka Isaiju, zbunio se kod reči "djeva
će zatrudnjeti i rodiće sina" i odlučio je da napiše "mlada
žena". U tom trenutku anđeo Božji se javio Simeonu i objasnio
mu da je proročanstvo istinito i da će se u njega uveriti jer, po
Boćjoj volji, neće umreti dok ne vidi Mesiju rođenog od devojke.
* Godišnjica I srpskog ustanka 1804.
godine
Pripremne nedelje pre Vaskrsa
Zbog velikog značaja događaja Vaskrsenja
Hristovog, crkva svoje vernike priprema da bi što dostojnije dočekali
ovaj praznik. Ta priprema traje deset nedelja. Nedelje idu sledećim
redom:
Nedelja mitara i fariseja - Na deset nedelja, odnosno, sedamdeset
dana pred Vaskrs pada ova nedelja. To je prva i početna nedelja
pripreme za dan Vaskrsenja Hristovog. Sedmica ove nedelje je razrešena
posta (trapava), dakle, ne posti se sreda i petak. Nedelja je nazvana
po poznatoj Hristovoj priči o gordom fariseju i smirenom cariniku.
Nedelja bludnog sina - Deveta nedelja pred Vaskrs. Podsećanje
na znamenitu Hristovu priču o bludnom sinu.
Nedelja mesopusna - Osma nedelja pred Vaskrs. Ova nedelja
je posvećena sećanju na Strašni sud. U ovu nedešu padaju mesne poklade.
Mesopusna se zove, jer je poslednja pred Vaskrs kada se jede meso.
Nedeša siropusna - Sedma nedelja uoči Vaskrsa. Uovu nedešu
padaju bele poklade, u toku ove nedelje se ne jede meso, već samo
sir, kajmak i ulje. Zato se zove sirna ili bela nedelja. Posle ove
nedelje počinje Časni post.
Nedelja prva posta - Čista (Nedeša Pravoslavlja) -
Šesta nedelja pred Vaskrs kojom počinje vaskršnji ili Časni post.
Ove nedelje se posti "na vodi". Ne jede se, dakle, ni
meso, ni riba, niti mast, niti ulje, jer se vernici spremaju za
sveto pričešće. Zove se Nedelja Pravoslavlja, jer se praznuje pobeda
Pravoslavlja nad jeresima 842. godine.
Nedelja druga posta - Pačista - Peta nedelja pred
Vaskrs, nazvana pačista, jer dolazi iza čiste nedelje. Ova nedelja
je posvećena još i sv. Grigoriju Palami, arhiepiskopu solunskom
i čudotvorcu. (+1368.), vođi isihasta.
Nedeša treća posta - Krstopoklona - Četvrta nedelja
pred Vaskrs. Ova nedelja je posvećena Časnom krstu Gospodnjem. Tokom
nedelje je strogi post - ne jede se riba.
Nedeša četvrta posta - Sredoposna - Treća nedelja
pred Vaskrs. Posvećena sv. Jovanu Lestvičniku (525-600), piscu znamenitog
dela "Lestvici". Predoposna se zove jer pada u sredinu
posta.
Nedeša peta posta - Gluvna - Druga nedelja pred Vaskrs,
posvećena sv. Mariji Egipćanki, najpre velikoj grešnici koja je
pokajanjem postala velika svetiteljka.
Nedelja šesta posta - Cvetna - Nedeša pred Vaskrs,
posvećena je svečanom Hristovom ulasku u Jerusalim. Upetak ove nedelje
(petak uoči Cveti) završava se časni post - sveta čedrdesetnica.
Ostali dani do Vaskrsa su takođe posni - Lazareva subota, Cveti
i dani Velike nedelje.
Strasna sedmica - Velika nedelja - Sedmica uoči Vaskrsa.
Dani ove sedmice posvećeni su stradanju Hristovom.
Veliki ponedeljak - sećanje na Hristov put u Jerusalim kada
je prokleo besplodnu smokvu; i na Josifa koga su braća prodala u
Egipat.
Veliki utorak - Hristos propoveda u Jerusalimskom hramu.
Starešine jevrejske traže načina da ga uhvate i ubiju. Ovoga dana
crkva podseća vernike na priču "o deset vojnika" iz Jevanđelja.
Velika sreda - sećanje na ženu koja je mirom pomazala Hrista
i tako ga pripremila za pogreb i na Judu izdajnika, koji je odlučio
da izda svoga učitelja za 30 srebrnika.
Veliki četvrtak - uspomena na Hristovu tajnu večeru sa učenicima,
kada je ustanovljena sveta tajna pričešća. Ovoga dana je Hristos
uhvaćen i predat na stradanje i smrt.
Veliki petak - dan Hristovog stradanja i smrti.
Velika subota - dan Hristovog pogreba i silaska u ad. U sve
dane ove sedmice posti se strogi post. na veliki petak ne jede se
ništa, osim malo suve posne hrane i vode.
Izvodi iz "Vekovnika" protođ. Ljubomira
Rankovića
Radovi po mesecima
U februaru
1. Praznuj Sretenje Gospodnje. Ne praznuj ga samo kao istorijski
događaj; kao susret pravednog starca Simeona s mladim Gospodom,
nego ga praznuj i kao svoj lični susret sa veličanstvenim Carem
i Gospodom svojim. Taj susret je Gospodu mio, i ako ti pođeš jedan
korak k Njemu, On će poći dva koraka k tebi.
2. Seti se svedočanstva Hristova o tome kako se Otac nebeski žuri
u susret bludnom no pokajanom sinu. Dok je sin stidljivo i lagano
vraćao se Ocu svome, izdaleka ga ugleda Otac njegov i potrčavši
zagrli ga i celiva. Tako će Otac tvoj nebeski požuriti i potrčati
tebi u susret, da te zagrli i poljubi.
3. Neprestano se ispovedaj u srcu svome, u klijeti svojoj, neprestano
se kaj i neprestano se moli. Ako budeš tako učinio, osetićeš jednoga
dana, da je Otac stigao k tebi, da se uselio u tebe, sa Hristom
i Duhom Svetim. I zatreperiće srce tvoje od radosti. I ti ćeš tada
sa suzama radosnicama i klicanjem slaviti svoje sretenje s Gospodom.
Kako čovek postaje nečovek
Čuveni slikar Leonardo de Vinči godinama
je radio znamenitu "Tajnu večeru". Tražio je lica koja
bi mu mogla poslužiti za model Hrista i za likove apostola. Tako
je za lik Hristov našao jednog mladog čoveka, čije je lice sijalo
lepotom, dostojanstvom i nevinošću. Posle je postepeno nalazio izrazite
primerke za svakog pojedinca. Ali za Judu dugo se mučio da nađe
među ljudima podesno lice. Šetajući u gomili naroda, najzad on ugleda
jednog čoveka, odvratna izgleda, surova pogleda i u svemu ružna
i odbojna. Prava maska svih poroka. On ga pozove u svoj atelje i
kaže mu zašto ga je pozvao. Čovek se zagleda u već naslikan lik
Hristov, i dugo je netremice gledao, dok mu suze ne potekoše iz
očiju. Začuđen slikar upita ga, zašto plače, a on odgovori: "Kako
ne bih plakao? Pre pet godina ja sam ti poslužio za lik Hristov,
a sad hoćeš da ti poslužim za lik Judin".
Priča o suzi sirotinjskoj
Neki pravednik prisustvovao smrti jednog
čoveka. Kada čovek umre, pravednik se pomoli Bogu da mu otkrije
o stanju duše pokojnikove. I otvori mu Bog vid te on pogleda i vide,
a to ona duša stoji pred terazijama. S jedne strane angeli Božji
stavili sva dobra dela čovekova na terazije, a s druge strane demoni
stavili sva njegova zla dela. I tako terazije ne mogu da prevagnu
ni tamo ni amo. Na jednom angel Božji stavi suzu na stranu dobra
i terazije prevagnuše na desno, i duša ode u Raj. Kad se onaj pravednik
čuđaše, kakva je to suza i otkud, objasni angel Božji: Na jednoj
ćupriji stajao je snužden prosjak. Masa ljudi prolazila je mimo
njega, no niko na nj nije pogledao. A ova duša kad je smotrila prosjaka,
zaustavi se i udeli mu milostinju i ohrabri ga govoreći: "Ne
boj se, brate, Hristos će ti pomoći"! Ta milostinja i te reči
ganu prosjaka do srca i on ispusti jednu suzu. Eto to je ta suza
koja je sada rešila sudbu ove duše.
Ako imaš iskušenja, to nije rđav znak.
To svedoči da si njivu duše uzorao i posejao. Na usev padaju tičurine
i bubunje i miševi i stoka i zverovi. Što usev napredniji i stariji
to napadi jači. I tako do žetve.
A ti što se hvališ da nemaš iskušenja, bolje ne hvali se no plači.
Jer time svedočiš, da njiva tvoje duše nije još ni uzorana ni posejana.
Nego si kao prljuša i vododerina, na kojoj se ništa ne zaustavlja.
Ko će na prazninu napadati i o prazninu se otimati? Nego požuri
da se udostojiš iskušenja.
Episkop Nikolaj
"Ako jezike čovečje i anđelske
govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni ili praporac
koji zveči". (I Kor. 13,1)
"Ne sudite, da vam se ne sudi.
Jer kakvim sudom sudite onakvim će vam se suditi". (Mat. 7,1)
|
